U svom poslednjem tekstu pisao sam o važnosti izgradnje evaluacione kulture. Uz to, ukazao sam na potrebu za permanentnim prikupljanjem podataka o našem radu i njegovim dometima. Najzad, naglasio sam da čitav ovaj proces ima smisla tek ukoliko se prikupljeni podaci upotrebljavaju od strane menadžmenta i drugih zainteresovanih strana. Međutim, pitanje je šta podrazumeva upotreba podataka prikupljenih monitoringom i evaluacijom? U koju svrhu se mogu upotrebljavati ovi podaci, te kakvi oni treba da budu?

Načelno govoreći, monitoring i evaluacija imaju dva cilja koji se ne isključuju – da naš rad učine odgovornijim (accountability) i da iz prikupljenih podataka i informacija nešto naučimo (learning).

Ukoliko je fokus na odgovornosti, monitoring i evaluacija će nam reći koje smo aktivnosti realizovali, ko su bili naši korisnici, da li je naša intervencija relevantna, da li su ostvareni željeni ciljevi, da li su korisnici zadovoljni i slično. Praktično govoreći, podaci će ovde biti u funkciji polaganja računa. Oni će nam poslužiti da napišemo raznorazne izveštaje, te da pokažemo da smo novac trošili na pravi način, odnosno da je naša intervencija bila svrsihodna. Zapravo, monitoring i evaluacija u funkciji odgovornosti nam pomažu da opravdamo svoj rad pred osnivačima, upravnim odborom, donatorima, korisnicima i drugim akterima iz okruženja.

Sa druge strane, ukoliko se evaluacijom fokusiramo na učenje, u žiži će nam biti informacije o tome šta je u našoj intervenciji funksionisalo, a šta ne, i zbog čega. Uz to, njome možemo preispitati efekte naše intervencije na različite društvene grupe, posebno na one najranjivije koji su neretko ispod radara razvojnih projekata. Najzad, ovakvom evaluacijom možemo identifikovati faktore koji su imali presudan uticaj, bio pozitivan ili negativan, na realizaciju naše intervencije, odnosno na dostizanje željenih ciljeva. Kada je M&E sistem fokusiran na učenje, mi u rukama zapravo imamo alat kojim gradimo organizacione kapacitete. Stečena znanja o našem radu i njegovim dometima, ukoliko su institucionalizovana na pravi način, tada postaju odličan temelj za efikasnije i efektivnije delovanje u budućnosti.

Najzad, da bi priča o odgovornosti i učenju imala smisla treba voditi računa o valjanosti podataka koje prikupljamo. U tom smislu, M&E sistem treba hraniti najboljim mogućim podacima o našoj intervenciji. Oni treba da su prikupljeni na sistematičan način, da su pouzdani i da daju pravu sliku o našem radu. Ukoliko to nije slučaj, odnosno ukoliko je prikupljanje podataka prepušteno stihiji, anegdotama i odokativnim procenama, velika je verovatnoća da ćemo imati niz loših i nekompatibilnih podataka koji će davati iskrivljenu sliku naše stvarnosti. Zapravo, umesto odgovornosti, zainteresovanim stranama ćemo tada ponuditi obmanu, a umesto kulture znanja i učenja, u organizaciji ćemo negovati kulturu samoobmane.

Fotografije preuzete sa Flickr naloga United Workers, Thomas Hawk i Dennis Skley