Pre nekoliko dana, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije je na svom Tviter nalogu objavila tvit o rezultatima koje je Srbija imala u 2013. godini u okviru programa „Evropa za građane i građanke“. Tvit je sadržao dva linka, jedan ka infografici o postignutim rezultatima, a drugi ka brošuri programa „Evropa za građane i građanke“. Ovaj tvit, odnosno dva priložena linka navela su me na razmišljanje o dve različite teme. Najpre, gledajući infografiku o postignutim rezultatima, razmišljao sam o različitim konceptima za definisanje i predstavljanje rezultata. Sa druge strane, čitajući brošuru – posebno deo o Poglavlju 2 programa „Evropa za građane i građanke“ čiji je prioritet demokratski angažman i građansko učešće – promišljao sam o merenju uspešnosti inicijativa koje se bave učešćem građana u procesima donošenja odluka. Obzirom da se radi o, po mom mišljenju, jako zanimljivim i aktuelnim temama, odlučio sam da kroz ovaj i sledeći tekst kažem nešto o njima.

Rezultat kao promena ili rezultat kao realizovana aktivnost?

Infografika o rezultatima Srbije u programu „Evropa za građane i građanke“ za 2013. godinu, koju je Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom podelila na Tviteru, zapravo je ono što bi na engleskom govornom području nazvali „factsheet“, odnosno pregled važnih ili zanimljivih činjenica o određenoj temi. Tako nas ona informiše o aktivnostima Kancelarije koje se tiču ovog programa, a uz to nam i predstavlja podatke o nivou uspešnosti projekata iz Srbije u našoj debitantskoj godini u programu „Evropa za građane i građanke“. Ipak, mene je ova infografika, valjda zbog načina na koji je predstavljena, navela na razmišljanja o konceptualnim razlikama u poimanju rezultata naših intervencija.

Naime, o rezultatima određene razvojne politike, programa ili projekta možemo govoriti na više nivoa. Savremeni koncept upravljanja u javnom i civilnom sektoru fokusiran je pre svega na rezultate koji se odnose na promene u ponašanju, praksi, vrednostima, institucionalnim okvirima i sl. Praktično, govorimo o promenama koje nisu prosti zbir naših aktivnosti i najčešće se u svom punom obimu dešavaju posle izvesnog vremena (neretko nakon završetka naše intervencije) i pod uticajem više faktora. Za ovu vrstu rezultata se u našem jeziku koristi termin „ishod“, dok je to na engleskom „outcome“. Predstavljajući rezultate na ovom nivou mi zapravo odgovaramo na pitanje čemu služe naši programi i projekti, odnosno šta je to što smo njima želeli da postignemo.

Tradicionalniji pristup rezultatima fokusiran je na neposredne proizvode naših aktivnosti. Na engleskom se za ovaj nivo rezultata koristi termin „output“, a neretko se opisuju kao „sve što se može kupiti ili izgraditi“. Tako, prezentujući svoje rezultate na ovom nivou, mi govorimo o broju događaja koje smo organizovali, o broju ljudi koji su prisustvovali tim događajima, o broju i vrsti opreme koju smo kupili i podelili i sl. Ovi podaci naravno nisu nevažni, ali nam oni pre svega daju informacije o implementaciji i potrošnji budžeta, a gotovo nam ništa ne govore o razlozima za realizaciju naše intervencije.

 A šta je svrha projekata koji će se u Srbiji realizovati u okviru programa „Evropa za građane i građanke“, odnosno kakve rezultate od njih očekujemo? Sudeći po ciljevima programa oni bi trebalo da doprinesu boljem razumevanju Unije, njene istorije i različitosti, te da promovišu evropsko građanstvo i unaprede demokratsku i građansku participaciju. Nadamo se da će ovi i svi budući projekti u okviru ovog programa  u tome i uspeti. A ako bude interesovanja, neko će se već naći da kroz evaluaciju dokumetuje rezultate ovih projekata, odnosno promene kojima su oni doprineli.