Promišljati i raditi na polju monitoringa i evaluacije gotovo je nemoguće bez stalnog sudaranja sa terminom accountability. Radi se o terminu koji mi je dugo zadavao problema jer nisam uspevao da ga razumem i prevedem na pravi način. Jednostavano, reč odgovornost kojom se accountability najčešće prevodi ne otkriva sve njegove aspekte. Kada ovome dodamo i englesku reč responsibility koju takođe prevodimo kao odgovornost, a koja pritom nije apsolutni sinonim pojma accountability, nastaje pojmovni čvor koji nije tako jednostavno raspetljati. Bar je tako bilo u mom slučaju.

Šta je tačno accountability, odnosno o kakvoj se to odgovornosti radi? Najpre bih naglasio da je značenje ovog pojma nešto šire od termina odgovornost, a pre svega obuhvata različite oblike odgovornog ponašanja. Naime, accountability se u najvećoj meri odnosi na način na koji mi planiramo i realizujemo naše razvojne i/ili humanitarne projekte, programe i politike. Prema brojnim ponuđenim definicijama, biti odgovoran u ovom kontekstu znači raditi u skladu sa zakonom, ovlašćenjima, pravilima i standardima, poštovati dobru praksu, te biti transparentan i spreman na polaganje računa. Najzad, accountability podrazumeva i odgovorno ponašanje prema onima na koje je naša intervencija usmerena – ciljnoj grupi i korisnicima.

U praksi razvojnih i humanitarnih organizacija, pojam accountability najčešće opisuje dve sfere odgovornosti i odgovornog ponašanja. Sa jedne strane, on podrazumeva odgovorno ponašanje prema onima koji su nam dali mandat, odnosno onima koji su na ovaj ili onaj način podržali ili prate naš rad. To mogu biti osnivači, donatori, partneri, ali i opšta javnost ili neki drugi akteri koji su zainteresovani za naše aktivnosti i mogu uticati na njih. Grubo rečeno, to su zainteresovane strane kojima polažemo račune. U ovom domenu, nekadašnji fokus na administrativno-finansijskoj ispravnosti i odgovornosti danas je pomeren ka kvalitetu, učinkovitosti i efektima našeg rada. Više nije bitno samo šta smo radili i kako smo potrošili novac, već i kakav je kvalitet našeg rada i šta smo postigli. Upravo ovde leži i jedan od razloga što se monitoringu i evaluaciji pridaje sve veći značaj. Od njih se očekuje da činjenicama argumentuju tvrdnju da naš rad ima smisla, da smo ostvarili željenu promenu i da je važno podržavati nas i u budućnosti.

Introduction to Humanitarian Accountability (odličan video, vredi pogledati)

Sa druge strane, accountability podrazumeva i odgovorno ponašanje prema našoj ciljnoj grupi i korisnicima. Danas, paternalistički odnos prema njima nije prihvatljiv niti bi ih trebalo tretirati samo kao pasivne posmatrače i primaoce pomoći i podrške. Naprotiv, neophodno je sa njima izgraditi partnerski odnos baziran na poverenju i saradnji. Očekuje se da odgovorne organizacije uspostave različite kanale komunikacije kroz koje će ciljnoj grupi i korisnicima pravovremeno pružati relevantne  informacije i istovremeno im omogućiti da iskažu svoje mišljenje, ideje i sugestije. Jednako je važno i da svi ti predlozi i mišljenja, sviđali se nama ili ne, budu razmatrani u procesu donošenja odluka i iskorišćeni za kreiranje, odnosno unapređenje naše intervencije. Najzad, treba naglasiti i da nas realizacija razvojnih, a naročito humanitarnih projekta, programa i politika neretko stavlja u pozicjiu moći. Tako smo ponekad u mogućnosti da samostalno određujemo ko će i pod kojim uslovima dobiti, pomoć, podršku ili ostvariti neko pravo. Naravno, ograničeni resursi mahom ograničavaju i naše domete tako da je gotovo nemoguće podržati sve kojima je podrška potrebna. U ovom slučaju, odgovorno ponašanje je naročito važno tako da odluke nisu diskreciono pravo pojedinca već su bazirane na jasnim i transparentnim pravilima i kriterijumima.

Na kraju, sagledavajući sve apsekte termina accountability usudio bih se da kažem da svaki od njih podrazumva interkaciju odnosa moći, uticaja i poverenja. Upravo u ovim okvirima kreće se i moje razumevanje ovog pojma. Naime, ja accountability vidim kao odgovorno korišćenje ukazanog poverenja, pozicija moći i uticaja, i smatram da je ovakav način ponašanja zapravo vrednost koja bi trebalo da je utkana u kulturu svake organizacije civilnog društva.

Naslovna fotografija preuzeta sa Flickr naloga United Workers