Krajem maja, tokom svog gostovanja u emisiji Upitnik (RTS1), premijer je izrazio želju za brzom, jasnom i transparentnom obnovom područja koja su devastirana poplavama. Tim povodom, Vlada Republike Srbije je osnovala Kancelariju za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, a na mesto direktora ove Kancelarije, opet po želji premijera, postavila Marka Blagojevića, programskog direktora CeSID-a. Prema informacijama koje su bile dostupne u medijima, ova Kancelarija bi trebalo da u ime Vlade planira, koordiniše i kontroliše proces obnove i revitalizacije poplavljenih delova Srbije. U tu svrhu, Kancelarija će određivati prioritete i način trošenja novca prikupljnog donacijama; sredstava nepovratne ili kreditne podrške iz inostranstva; i naravno, samih budžetskih sredstava opredeljenih za ovu namenu. Ovde treba imati u vidu da podršku poplavljenom stanovništvu neće pružati samo Vlada, već će se u ovaj proces uključiti, odnosno već su se uključile brojne domaće i strane organizacije.

Ova situacija nas dovodi do činjenice da će se podrškom poplavljenim područjima, u okviru svojih mogućnosti i mandata, baviti čitav spektar institucionalnih i vanisntiucionalnih, domaćih i stranih, velikih i malih, te na druge načine različitih aktera. Međutim, ma ko oni bili, i ma kako njihovi programi i projekti podrške bili kompleksni ili jednostavni, postavlja se jedno pitanje, a to je pitanje uspešnosti. Hoće li ovi akteri i njihovi projekti realno pomoći ugroženom stanovništvu i kako ćemo to znati? Kako meriti uspešnost humanitarne pomoći i aktivnosti na saniranju posledica?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja o uspešnosti humanitarnih intervencija može nam dati jedino evaluacija. U tu svrhu, baš kao i kod razvojnih programa i projekata, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je utvrdila kriterijume za evaluaciju i procenu uspešnosti humanitarnih aktivnosti. Ima ih ukupno sedam i fokusirani su na sledeće aspekte programa i projekata podrške u vanrednim situacijama:

Relevantnost i adekvatnost – Iako se navode kao jedan kriterijum, radi se zapravo o dva komplementarna kriterijuma. Relevantnost se tako fokusira na meru u kojoj je pomoć u skladu sa potrebama, a adekvatnost na način na koji je pomoć pružena.

Povezanost – Kroz ovaj kriterijum posmatramo u kojoj meri je podrška pružena tokom ili neposredno nakon vanredne situacije u skladu sa budućim razvojnim paketom pomoći. Praktično govoreći, od planera i implementatora humanitarnih aktivnosti se očekuje da budu zagledani u budućnost i na svoje projekte i programe gledaju kao na pripremu terena budućeg razvoja. Povezanost je kriterijum koji na naki način zamenjuje kriterijum održivosti u razvojnim projektima.

Koherentnost – Kriterijum koji nam daje uvid u kojoj meri je intervencija koju evaluiramo koherentna sa aktuelnm državnim i lokalnim politikama i planovima, sa planovima i aktivnostima drugih aktera, odnosno sa međunarodnim standardima u domenu pružanja humanitarne pomoći i zaštite ljudskih prava i sloboda.

Pokrivenost/Obuhvat – Ovim kriterijumom procenjujemo u kojoj meri je ugroženo stanovništvo pokriveno, odnosno obuhvaćeno intervencijom. Ovde naročito sagledavamo kriterijume po kojima su odabrani korisnici, odnosno ko je podržan intervancijom i zašto baš oni a ne neki drugi.

Efikasnost – Baš kao i kod razvojnih projekata, ovaj kriterijum se bavi ekonomičnošću same intervencije. Tako se njime procenjuje da li su uloženi resursi mogli biti iskorišćeni i na bolji način, nekim alternativnim, odnosno drugačijim pristupom.

Efektivnost – Kroz ovaj kriteriujm posmatramo postavljene ciljeve. Praktično, njime sagledavamo u kojoj meri je intervencija dostigla, odnosno ostvarila postavljene ciljeve.

Uticaj – Ovaj kriterijum je zapravo mera šireg uticaja (društvenog, ekonomskog, tehničkog itd.) koji je humanitarna intervencija imala na pojedince, zajednicu ili institucije. Uticaj može biti planiran, ali i neplaniran i važno je tokom evaluacije sagledati sve njegove aspekte.

Kriterijumi za evaluaciju humanitarnih projekata i programa daju planerima ovih aktivnosti dodatne smernice o različitim aspektima uspešnosti ovih intervencija. Videćemo da li će i u kojoj meri Kancelarija za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Vlade RS i svi drugi akteri uključeni u podršku ugroženom stanovništvu imati u vidu ove kriterijume pri kreiranju svojih odgovora na krizu izazvanu poplavom.  Naravno, videćemo jedino ako se uspešnost ovih aktivnosti uopšte bude procenjivala i ako rezultati takvih procena budu javno dostupni. U suprotnom, moraćemo da verujemo na reč.

Naslovna fotografija je preuzeta sa Fejsbuk naloga Čovekoljublja, Dobrotvorne Fondacije Srpske Pravoslavne Crkve

Ilustracija u prvom pasusu texta preuzeta je sa sajta Telegrafa. Autori su Milena Đorđević, Tanjug/Filip Krainčanić