Javno zagovaranje je jedan od ključnih termina u rečniku svakog aktiviste civilnog sektora. Iako predstavlja opšte mesto, utiska sam da ne postoji konsenzus oko toga šta je zapravo javno zagovaranje i po čemu se ono razlikuje od drugih, sličnih koncepata. Tako se u pojedinim slučajevima javno zagovaranje poistovećuje sa kampanjom. U drugim je pak ono isto što i bilo koje delovanje ka donosiocima odluka, bez obzira na to da li je uključilo javnost ili se prosto radi o dopisu nekom od nadležnih organa. Na kraju, i na žalost, za neke je javno zagovaranje tek popularan izraz koji valja upotrebljavati da bi se ostavio dobar utisak.

Iz perspektive evaluacije, precizna definicija javnog zagovaranja nije previše važna. Ipak, da bismo govorili o uspešnosti inicijativa javnog zagovaranja, neophodno je značenje ove sintagme makar konceptualno uokviriti.

Smatram da svaku zagovaračku inicijativu bitno određuju tri elementa. Najpre, radi se o procesu. Javno zagovaranje je proces koji obuhvata čitav spektar koraka i neretko jako dugo traje. Drugo, krajnji cilj svake inicijative javnog zagovaranja jeste konkretna i jasno definisana promena javne politike. Ovu promenu treba shvatiti u najširem smislu; tako da ona može obuhvatiti usvajanje nove, ali i promenu, unapređenje ili adekvatniju implementaciju postojeće javne politike. Najzad, treći element javnog zagovaranja jeste učešće javnosti, odnosno umrežavanje i zajedničko delovanje građana i organizacija civilnog društva. Naime, kada govorimo o javnom zagovaranju, mi govorimo o procesu kojim se javnost mobiliše i vrši fokusiran pritisak na donosioce odluka ili pak utiče na konkretnu promenu javne politike. Da li je do željene promene došlo ili ne, na prvi pogled je i jedina mera uspeha javnog zagovaranja. No, da li je i stvarno tako?

Mišljenja sam da pri evaluaciji zagovaračkih inicijativa fokus treba proširiti na čitav proces javnog zagovaranja, odnosno na sledeća tri aspekta ovog procesa:

Izgradnja podrške i njeni dometi – Praktično govoreći, u ovoj fazi evaluacijom sagledavamo domete aktivnosti koji prethode željenoj promeni javne politike. Posebno je potrebno obratiti pažnju na to da li su i u kojoj meri ključni stejkholderi zainteresovani za inicijativu, odnosno kakav su stav zauzeli prema njoj. Zatim, na koji način je opšta javnost informisana o inicijativi, te da li je motivisana da se priključi i podrži je. I najzad, ko su drugi akteri zainteresovani za isti problem, kakvi su njihovi stavovi i predložena rešenja, odnosno kapaciteti da utiču na našu inicijativu. Svi ovi elementi zapravo nam govore da li je inicijativa na dobrom putu da postigne željene rezultate ili ne. Kao što sam pomenuo, javno zagovaranje je proces koji po svojoj prirodi jako dugo traje, a dostizanje željenog cilja nekada nije izvodljivo u prvobitno zacrtanom vremenskom okviru. Analizirajući čitav proces koji prethodi donošenju odluke, zagovaračku inicijativu možemo vrednovati i bez da se željena promena desila.

Promena javne politike – Ako zagovaramo za promenu određene javne politike, činjenica da je do promene došlo, odnosno nije došlo, svakako govori o uspešnosti naše inicijative. Ipak,evaluacijom treba utvrditi da li je naš predlog uzet u obzir, te da li je promena u skladu sa našom inicijativom. S obzirom na to da je promena javne politike kompleksan proces na koji utiču brojni faktori, evaluacijom sagledavamo da li je naša inicijativa na neki način doprinela ovoj promeni, ali ne nužno i da li je jedina zaslužna za istu.

Efekti javnog zagovaranja, odnosno nove javne politike – Promena javne politike nije sama sebi cilj. Svedoci smo da mnoge javne politike u Srbiji ostaju mrtvo slovo na papiru. U tom smilsu, potrebno je pratiti i procenjivati efekte javnog zagovaranja i nakon završetka same inicijative. Da li je nova javna politika zaživela; da li se implementira po planu; da li su ključni akteri promenom politike, promenili i odnos prema problemu o kome je bilo reči;  da li je došlo do očekivane promene u društvu; itd: samo su neka od pitanja koja na ovom nivou evaluacijom treba razmotriti.

Javno zagovarnje je važan alat za uticaj na donosioce odluka i procese kreiranja javnih politika. Građani i organizacije civilnog društva kroz ovakve inicijative ostvaruju svoj puni demokratski kapacitet, a programi koji podržavaju zagovaračke inicijative su od velikog značaja za izgradnju aktivnog građanskog društva. Evaluacijom javnog zagovaranja ne utvrđujemo samo domete konkretne inicijative, već dobijamo i odgovore na kompleksna pitanja društvenih odnosa koji se odvijaju unutar samog procesa, a koje na drugačiji način nije moguće identifikovati.