Blog Triput meri jednom seci počeo je sa radom februara ove godine. Negde u isto vreme, Kancelarija za ravnopravnost polova opštine Vračar započela je realizaciju programa „25. Na Vračaru“ koji obuhavata seriju događaja na temu rodne ravnopravnosti. Još tada sam na Tviteru pohvalio ovu akciju i napomenuo da ću i sam pokušati da doprinesem ovoj temi pišući o njoj iz perspektive evaluacije. Medjutim, sa stanovišta evaluacije, pitanje rodne ravnopravnosti i rodno odgovornih politika je deo šire slike. Dugo sam razmišljao kako ta šira slika izgleda i kako je uklopiti u ovu kratku formu. Dodatno inspirisan globalnom akcijom – Blog Action Day – čija je tema nejednakost (eng. inequality), pokušao sam da ovim tekstom makar otvorim temu i ponudim svoje vidjenje stvari.

Termin „inequality“, globalno gledano, najčešće se koristi u kontekstu ekonomske nejednakosti. Najjednostavnije rečeno, njime se opisuje sada već alarmantno veliki jaz u distribuciji prihoda i bogatstava između siromašnih i bogatih. Međutim, iz ugla evaluacije, ovaj termin se posmatra znatno šire i prepliće se sa nizom tema na koje ekonomska nejednakost utiče u većoj ili manjoj meri. Posmatrano iz perspektive evaluacije, priča o nejednakosti je zapravo priča o jednakim šansama i mogućnostima za sve, inkluziji, pravičnosti, ravnopravnosti, odnosno o nedostatku istih. Tema se tako iz čisto ekonomskih okvira seli u prostor u kome je akcenat ne samo na prihodima već i na odnosima moći, ljudskim pravima, slobodi. Ovo je globalni trend u svetu evaluacije. Niz publikacija, konferencija i raznih drugih događaja poslednjih godina posvećeni su ovoj temi, a evaluatori danas mnogo više govore o ulozi evaluacije u izgradnji pravednog društva.

Šta je zapravo uloga evaluacije u ovoj sferi? Ovo je neiscrpna tema, tako da ću se ja osvrnuti samo na dve, po mom mišljenju kjlučne uloge evaluacije, odnosno evaluatora u borbi za pravdeniji svet.

1. Zagovaranje za javne politike koje adresiraju probleme osetljivih društvenih grupa  – Evaluacija je umetnost postavljanja pitanja. Ova pitanja mogu i moraju prevazilaziti okvire standardnih OECD/DAC kriterijuma. Kvalitet i vrednosti jedne intervencije nezaobilazno se moraju posmatrati kroz prizmu njenog uticaja na pojedince iz posebno osetljivih društvenih grupa. Da li oni i u kojoj meri imaju koristi od date intervencije? Da li se njihov položaj promenio? Da li se njihov glas jače čuje? Ukoliko i ima promena, da li su one na istom nivou kao i kod prosečnog „korisnika“? Primera radi, efekti politike u sferi obrazovanja na generalnom planu mogu imati sasvim solidne rezultate. Ipak, evaluacijom treba sagledati da li su ti efekti na istom nivou i kada su u pitanju devojčice iz romskih naselja ili adolescenti iz domova za decu i mlade bez roditeljskog staranja. Nalazi ovakve evaluacije daće nam jasnu sliku šta funkcioniše, a šta ne, i zbog čega. Na temelju tih činjenica moguće je zagovarati za unapređenje politika i kvalitetniji obuhvat najranjivijih.

2. Dati glas onima koji ga nemaju – Procena uticaja projekta, programa ili politike na ranjive društvene grupe nije moguća bez njihovog učešća. Kao posebna disciplina, evaluacija je prisvojila i sebi prilagodila čitav niz postojećih participativnih metoda koji omogućavaju učešće zainteresovanih strana u svakom koraku evaluacije – od određivanja njenog fokusa, preko prikupljanja podataka, pa sve do njihove analize i interpretacije. Jedan ovakav proces svakako osnažuje učesnike evaluacije; onima koji su inače retko pitani za mišljenje daje glas, a sam evaluator postaje još i medijum koji taj glas prenosi.

Evaluacija projekata, programa ili javnih politika podrazumeva njihovo vrednovanje u određenom kontekstu. Ma o kakvom se kontekstu radilo, gotovo je sigurno da određene društvene grupe neće uživati u „plodovima“ intervencije u meri u kojoj je to slučaj sa drugima. U realnom životi, postoje pojedinci i grupe koje su, iako formalno jednake kao i svi drugi, usled raznih okolnosti ipak manje ravnopravne, manje jednake, manje uključene, i neretko se smatraju manje vrednim. Evaluatori to ne smeju smetnuti sa uma.

Fotografije u tekstu preuzete sa zvanične stranice organizacije Oxfam i Flickr naloga Sarah Joy