Bez obzira na to koliko ste novca dali za evaluaciju, ukoliko njene nalaze, rezultate, zaključke i preporuke ne koristite, skupo ste je platilii. Ovo je možda i najvažnija rečenica ovog teksta, ipak, on se ovde ne završava.

Razmišljanja o evaluaciji među planerima i realizatorima razvojnih projekata i programa najčešće su motivisana formalnim zahtevima donatora da finansirana intervancija mora biti i evaluirana. Ovaj zahtev, bez obzira da li se radi o internoj ili eksternoj evaluaciji, nosi sa sobom i pitanje budžeta. Koliko zapravo košta evaluacija? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, najpre moramo znati šta sve spada u troškove evaluacije. O ovome postoji više teorija, ali se sve one slažu da na najopštijem nivou budžet evaluacije mora uključiti sledeće troškove:

Angažovanje zaposlenih – Ova stavka je posebno važna ukoliko se radi o internoj evaluaciji. Prilikom sastavljanja budžeta treba voditi računa o aktivnostima koje će na polju evaluacije sprovoditi zaposleni, a naročito o vremenu koje im je za to potrebno, te znanju, veštinama i metodama koje će koristiti. Ipak, treba biti svestan da je određeno angažovanje zaposlenih neophodno i ako se radi o eksternoj evaluaciji. Njihova logistička podrška angažovanim evaluatorima je od suštinske važnosti.

Angažovanje konsultanata – Eksterna evaluacija naravno podrazumeva angažovanje konsultanata. Jedna od dilema kod angažovanja eksternih evaluatora jeste koliko ih platiti. Najpre, treba znati da se evaluatori najčešće plaćaju po danu angažovanja. U tom smislu, pri planiranju evaluacije morate imati u vidu broj dana na koji angažujete evaluatora, odnosno obim njegovog posla. Uz to, važno je imati u vidu šta u metodološkom smislu očekujete od evaluatora. Kompleksnost evaluacije svakako utiče na cenu. Jedan od kolega evaluatora jednom mi je rekao da dan angažovanja evaluatora, obzirom na vrstu i obim posla, mora koštati više od dana angažovanja trenera. Značajno više. Imajte to u vidu.

Prikupljanje podataka – Metodološki pristup evaluaciji značajno utiče i na metode i instrumente koji će biti korišćeni u prikupljanju podataka. Naime, evaluacija može obuhvatiti niz aktivnosti koje daleko prevazilaze intervjue sa nekoliko ključnih stejkholdera. Bilo da se radi o istraživanju na velikom uzorku, studijama slučaja, fokus grupama na različitim lokacijama ili uključivanju svih zainteresovanih strana u svakom koraku evaluacije – da nabrojim samo neke od mogućnosti – prikupljanje neophodnih podataka iziskuje određena finansijska sredstva. Ovde treba imati u vidu troškove koji se tiču puta i smeštaja; komunikacije; organizacije fokus grupa, sastanaka i sl; izradu, umnožavanje i distribuciju radnog materijala itd.

Na kraju, pri definisanju budžeta za evaluaciju treba biti svestan i činjenice da je njegov udeo u ukupnom budžetu projekta, odnosno programa koji se evaluira ograničen. Taj udeo varira i zavisi od mnogo faktora, ali se teroija i praksa mahom slažu da on treba biti na nivou 3-10% ukupnog budžeta. Ipak, još jednom ću ponoviti, ma za koji procenat se odlučili, odnosno ma koliko novca opredlili za evaluaciju, ona vredi tih para samo ukoliko ste je i koristili. U suprotnom, bacili ste novac.

Ilustracije korišćene u textu preuzete su sa Flickr naloga eric731 i Duncan Hull