O kuvanju i monitoringu
Čovek je ono što jede. Danas verovatno mnogo više nego pre nekih 150 godina kada je Fojerbah napisao ovu rečenicu. Gotovo da nema medija, bilo elektronskog ili štampanog koji bar deo svog prostora ne posvećuje čarima gastronomije. Bez obzira na kvalitet produkcije, televizijsku stanicu i umešnost samog kuvara, u svakom prilogu o pripremanju hrane ponavljaju se neke, možemo reći uobičajne aktivnosti – kuvar vodi računa o vremenu i posmatra, dodiruje, miriše i proba hranu koju priprema. Ovo povremeno proveravanje da li je hrana koju priprema dovoljno kuvana, pečena, slana, slatka, itd, pomaže kuvaru da utvrdi da li je na dobrom putu da napravi izvrstan obrok, odnosno da prema potrebi preduzme nešto kako bi postigao željeni cilj.
Ukoliko bismo ovu priču o pripremanju hrane prebacili na teren realizacije projekata, programa i politika, mogli bismo reći da je za njihov uspeh neophodno kontinuirano praćenje i nadgledanje njihove realizacije. I baš kao što kuvar koristeći različite metode (probanje, posmatranje, mirisanje…) prikuplja neophodne informacije o obroku koji priprema, tako i realizatori programa, projekata i politika moraju kontinuirano sakupljati informacije o svojoj intervenciji a kako bi znali da li se kreću u dobrom pravcu, odnosno da li su na putu ostvarenja zacrtanih ciljeva.
Ovo prikupljanje podataka o intervenciji koju sprovodimo nazivamo monitoring. U najkraćem, monitoring možemo razumeti kao kontinuiranu aktivnost kojom se na sistematičan način prikupljaju informacije o našoj intervenciji. Da bi monitoring imao smisla potrebno je jasno definistati za koga, kada i koju vrstu informacija sakupljamo. U tom smislu, važno je obratiti pažnju na sledeće stvari:
- Podaci koje prikupljamo monitoringom pre svega treba da informišu menadžment, odnosno tim koji realizuje intervenciju i glavne zainteresovane strane o aktivnostima koje su realizovane, o toku realizacije, o postignutim rezultatima, odnosno o problemima i odstupanjima od prvobitnog plana.
- Nisu svi podaci do kojih možemo doći monitoringom jednako važni. Niti su nam svi potrebni u istom trenutku. Da bi se izbeglo nasumično prikupljanje podataka, neophodno je definisati indikatore koji će nam nedvosmisleno pokazivati ne samo u kom pravcu se krećemo već i koju vrstu informacija treba da sakupljamo, kada, kako i gde ćemo te informacije naći.
- Manje je više. Ova deviza odlično opisuje dobar monitoring sistem. Kao što smo rekli nije svaka informacije do koje možemo doći značajna. Prema tome, monitoringom prikupljati samo stvarno neophodne informacije. Na taj način ćete lakše upravljati informacijama, a i manje opteretiti kolege koje će te informacije prikupljati.
Kuhinja u kojoj se pripremaju i realizuju razvojni projekti, programi i politike je jako kompleksna i nosi sa sobom mnoge izazove. Jedan od alata da se na ove izazove pravovremeno i pravilno odgovori jeste kvalitetan, precizan i fokusiran monitoring sistem. Prijatno!
Autor naslovne fotografije i fotografije u tekstu je Skånska Matupplevelser
