ako u našem jeziku pojam „evaluacija“ ima sasvim odgovarajuće sinonime (procena, ocena, vrednovanje) on se odomaćio i kao tehnički termin u najširem smislu označava ocenjivanje tj. vrednovanje nekoga odnosno nečega prema utvrđenom kriterijumu ili standardu. Tako se danas evaluiraju plodovi najrazličitijih aktivnosti pojedinaca, grupa ili institucija; od postignuća zaposlenih, preko učinaka organizacionih jedinica ili čitavih organizacija, do rezultata projekata, programa, procesa i politika koje realizuje javni, odnosno civilni sektor.

Kada govorimo o evaluaciji razvoja mi takođe govorimo o ocenjivanju i vrednovanju. Iako ne postoji jedinstvena definicija evaluacije razvoja svakako je najšire prihvaćena ona koju je ponudila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U „Rečniku ključnih termina u evaluaciji i menadžmentu zasnovanom na rezultatima“^* OECD je evaluaciju definisao na sledeći način:

Evaluacija je sistematska i objektivna procena dizajna, implementacije i rezultata planiranog, tekućeg ili završenog projekta, programa, odnosno javne politike.

Njena svrha je da utvrdi relevantnost i nivo ostvarenja postavljenih ciljeva, efektivnost i efikasnost intervencije, te održivost njenih rezultata i uticaj koji je imala na zajednicu.

Osnovni zadatak evaluacije je da pruži kredibilne, verodostojne i upotrebljive informacije koje će svim zainteresovanim stranama (donatorima, donosiocima odluka, korisnicima, ciljnim grupama, stručnoj javnosti itd..) omogućiti da se zaključci, preporuke i naučene lekcije inkorporiraju u buduće procese donošenja odluka.

Pored navedenog, evaluaciju možemo razumeti i kao proces kojim se utvrđuju vrednost i značaj određene aktivnosti, projekta, programa ili politike. Pri tom, ova procena je koliko je god to moguće sistematična i objektivna, i jednako se može odnositi na planirane, tekuće i završene razvojne intervencije (projekte, programe, javne politike).

Sa usvajanjem Pariske deklaracije o efektivnosti donatorske pomoći (2005) koja između ostalog insistira na harmonizaciji i većoj koordinaciji razvojne pomoći, većoj odgovornosti svih aktera i aktivnom merenju postignutih rezultata; navedena definicija evaluacije  postaje standard i temelj na kome sve vodeće organizacije i agencije koje se bave razvojem baziraju svoje protokole i sisteme za monitoring i evaluaciju. Elementi, principi i kriterijumi koje nam ona nudi postali su nezaobilazni deo gotovo svake definicije evaluacije koju možemo sresti u savremenoj evaluacionoj teoriji i praksi. Imajući ovo u vidu možemo reći da je iz perspektive razvoja navedena OECD-ova definicija evaluacije odlična polazna tačka za njeno razumevanje i dalje proučavanje.

^{* Glossary of Key Terms in Evaluation and Results Based Management, OECD 2002.}